Evropa korača po ivici: Tri znaka da se nešto veliko sprema Poslednjih dana u Evropi su se dogodila tri događaja koja na prvi pogled nemaju dodirnih tačaka, ali kada se spoje u širu sliku, pokazuju da se kontinent opasno približava tački bez povratka. Sve deluje kao tihi uvod u scenario koji više niko ne želi da izgovori naglas. Prvi signal došao je iz Berlina. U nemačkom Bundestagu održano je zatvoreno zasedanje na kojem su se obraćali čelnici nemačkih obaveštajnih službi. Među njima je najglasniji bio Martin Jeger, novi direktor BND-a, nekadašnji ambasador Nemačke u Ukrajini. Njegovo izlaganje, kako prenose učesnici, više je ličilo na propagandni pamflet nego na ozbiljnu analizu. Govorio je o “zloj i podmukloj Rusiji”, iznosio optužbe bez dokaza, pa čak i podsećao na već demantovanu priču o GPS ometačima koji su navodno sprečili avion Ursule fon der Lajen da sleti u Bugarsku. U istoj priči pominjani su i “ruski dronovi”, čije poreklo niko u Evropi nije uspeo pouzdano da utvrdi. “U najboljem slučaju, Evropa se nalazi u ledenom miru koji svakog trenutka može prerasti u otvorenu konfrontaciju. Rusija, prema našim procenama, želi da oslabi NATO, destabilizuje evropske demokratije i proširi svoj uticaj na Zapad, čak i kroz direktan sukob ako bude potrebno”, tvrdio je Jeger. Njegove reči pratila su i upozorenja drugih šefova službi – Sinana Zelena iz kontraobaveštajne agencije i Martine Rozenberg iz vojne obaveštajne službe MAD. Ipak, Rozenberg je iznenadila prisutne izjavom da najveći problem Bundesvera nije Rusija, već jačanje desnog ekstremizma u samoj nemačkoj vojsci. Drugi događaj koji je podigao prašinu odigrao se u Briselu. Tamo su se, kako navodi “Antifašist”, sve češće vodili razgovori o upotrebi ruskih zamrznutih deviznih rezervi u korist Ukrajine. Glavna glasnogovornica takvih planova bila je šef diplomatije EU Kaja Kalas. Ona je izjavila da bi Ukrajina mogla da troši dobijena sredstva “kako želi – bilo za plate i penzije, bilo za nabavku sistema Patriot ili raketa Tomahawk”. “Ukrajina najbolje zna svoje potrebe. Naša obaveza je da joj pomognemo da ih ispuni, uključujući i mogućnost korišćenja zamrznutih ruskih sredstava. Ideja je da Rusija mora da plati za štetu koju je nanela Ukrajini”, rekla je Kalas. Na to je reagovao ruski ambasador u Belgiji Denis Gončar, upozorivši da bi takav potez imao ozbiljne posledice. “Svaki pokušaj da se zaplene ili iskoriste suverena sredstva biće shvaćen kao krađa i bezakonje. Odgovor će biti srazmeran. Kada Evropa krene tim putem, brzo će umesto o solidarnosti početi da računa gubitke”, poručio je Gončar. Treći događaj, možda i najneobičniji, zabeležen je u Francuskoj. Bivši predsednik Nikola Sarkozi konačno je osuđen na stvarnu zatvorsku kaznu – prvi put u istoriji posleratne Francuske i Evrope da jedan bivši šef države zaista ide iza rešetaka. Prema navodima kanala RTL, Sarkozi bi 21. oktobra trebalo da bude prebačen u zatvor “Sente” u Parizu. Biće smešten u posebnom odeljenju za ranjive zatvorenike, u ćeliji od devet kvadratnih metara, sa pravom na ograničene telefonske pozive i tri posete nedeljno. Na prvi pogled, ta tri događaja – nemačke izjave, briselske rasprave i presuda Sarkoziju – deluju nepovezano. Ali veza postoji. Evropa je, kako zaključuje “Antifašist”, svesna da mnoge aktuelne političke figure mogu završiti slično kao bivši francuski lider. Strah od političkog pada pretvara se u političku agresiju. Da bi izbegli ličnu odgovornost, mnogi su, čini se, već mentalno spremni da krenu u opasne avanture. Sve do sada, odbijanje EU da preda Ukrajini ruske rezerve smatralo se znakom razuma, jer bi takav potez ozbiljno uzdrmao evro. Međutim, sada se čini da u Briselu i Berlinu vlada logika “kad već gori štala, neka gori i kuća”. I ako se taj prag pređe, sledeći korak bi mogao biti direktno učešće Evrope u oružanim sukobima – jer im, jednostavno, više neće biti važno. U takvom ozračju izjave evropskih šefova obaveštajnih službi da je “konfrontacija neizbežna” zvuče manje kao upozorenje. - @otkrovenje